Inteligencija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Ekonomski fakultet

 

UVOD
Aristotel je uvideo značaj kontrole emocija postaveći ga kao važan etički problem. Psihologija se pored mnogih brojnih pitanja bavi i inteligencijom. Termin inteligencija je nastao od latinske reči "INTER" (među) i "LEGERE" (brati, čitati). Inteligencija je uviđanje ili shvatanje odnosa veza ili sposobnost adaptacije u novim situacijama. Stoga se obično kaže da je inteligentan čovek onaj ko može da se snađe u svakoj prilici i u svakoj situaciji.
Početak mentalnog testiranja vezuje se za Alfreda Binea i njegovog saradnika Simona, koji su 1905. godine sastavili efikasan test za klasifikaciju i procenu inteligencije. Oni su merili koeficijent inteligencije IQ:
Ovim merenjem se nije moglo pokazati zašto neko sa visokim IQ podbaci i stagnira sa razvojem, u odnosu na nekog ko ima IQ srednjih vrednosti, ali zato brže napreduje.
Psihologija današnjice ima odgovor - emocionalna inteligencije EQ. Ekman i Epstajn su dali karakteristike ovakvog uma. Emocionalni um je mnogo brži od racionalnog i reaguje bez zastajanja, da bi na trenutak pomislio o onom što čini. Njegova brzina isključuje obazrivo i analitičko razmišljanje, što je osobina mislećeg uma. Ova brzina proizilazi iz evolutivnog razvoja. Verovatno se zasnivala na presudnoj odluci: na šta obratiti pažnju suprotstavljajući se drugoj ženi - da li ću ja nju da pojedem ili će ona mene. Oni organizmi koji su sporije razmišljali najverovatnije nisu imali mnogobrojno potomstvo na koje bi preneli sporije reagujuće gene.
Reakcije koje potiču od emocionalnog uma su nusprodukti esmerenog, pojednostaljenog i brzog gledanja na stvari koji može da zbuni racionalni um. Kada se "prašina slegne" ili čak za vreme reakcije, mi se pitamo: "Zašto sam to učinio?", što predstavlja znak da se tek tad probudio racionalni um.
ČEMU SLUŽE EMOCIJE
Sociobiolozi naglašavaju nadmoć srca nad umom u važnim trenucima koji pokazuju zbog čega je evolucija emociji pripisala suštinsku ulogu u čovekovoj psihi.
Naše emocije nas upućuju na suočavanje sa neprilikama i zadacima odveć važnim da bismo sve prepustili intelektu - opasnost, bolan gubitak, vezivanje za supružnika, osnivanje porodice. Zbog permanentnosti ovih situacija tokom evolucije vrednost opstanka našeg emocionalnog sadržaja je potvrđena ugrađivanjem u naše nerve kao urođeno automatsko stremljenje ljudskog srca.
U suštini sve emocije su nagon za delanje, kretanje za aktivnost čoveka. Sam koren reči, emocija jeste motere (latinski kretati se) uz prefiks "e" znači "kretati se unapred".
Da emocije dovode do akcije uviđamo tokom posmatranja životinja ili dece. Svaka emocija ima svoje biološke osobenosti, svaka emocija priprema telo za veoma različite vrste odogovora - ponašanje. Na primer: U besu krv nadire u ruke i omogućuje da se lakše posegne za oružjem, rad srca je ubrzan, adrenalin proizvodi dovoljno snažan energetski impuls za silovitu akciju.
KAKO RASTE MOZAK
Da bismo saznali kako se emocije i razum neprestano sukobljavaju moramo se vratiti na pitanje evolutivnog razvoja emocionalnog mozga.
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]